Наше жене!

        Пише: Игор Ђурић

 ......Она (ваша жена) пере ваш смрдљиви веш, она вас слуша док хрчете и прдите, или док кукате кад вас мори грип, она сече ваше нокте на ногама и чује вас док срчете чорбу; укратко, ви за њу нисте литерарни херој, већ обичан да обичнији не можете бити..... После двадесет година брака муж и жена су као брат и сестра. После тридесет година: као две сестре..... Спавати са рођеном женом, то је чист инцест.

Момо Капор 

*

Бејах на некој забави, прослави, не тако давно, у неком ресторану. Не могу вам рећи који је ресторан јер ћете одмах знати која је забава, а ако знате која је забава знаћете и која је жена у питању. За мене знате већ: ко сам и шта сам, па бих вам тако препоручио да не верујете ни реда од овога што пишем. И, није то најважније у овој причи, мислим, ко је и шта је и где је. Важна је, што би рекли, поента.

Лепо дружење, храна, пиће, песма, игра. Сви се лепо угодили, сакрили гардеробом и шминком недостатке које нам курве-године и издајице-крштенице откривају све више и више. Кад је пиће узело маха а шале постале све ласцивније, пришла ми је једна згодна и средовечна жена (дакле мојих година). По њеној спољашности се видело да јој добро иде, да је рад није „убио“ и да јој је сексуалност на врхунцу. Мало смо се шалили, мало играли, мало плесали. И пили: доста. Око поноћи, најарцана, предложи ми да седнемо у моја кола и одемо „негде“.

Знао сам шта то „негде“ значи и намах ми се учинило невероватно примамљиво. И ја сам почео да се ма'нитам. Жена моја беше у Америци, био сам усамљен, са потребама, али и утрениран. Мислим, утрениран што се тиче пића и контролисања страсти. Давно сам ја изео многе смокве и убрао разне крушке, што би рек'о наш народ: нисам жељан толико да би ми се мозак скроз помутио. (Нема ништа грђе него кад човек сам себе хвали, али пошто други неће, макар нека сам то чини). Одавно сам себи понављам изреку да нема веће будале од старе будале!

Зато се прибрах, стресох, обећах себи да ћу се поиграти кући сам са собом да скинем мрзију, па одговорих на позив:

- Могли би код тебе, до твог стана, колико сам схватио, живиш сама?!

- Наравно, можемо – једва дочека напаљена.

- А, јел' би могла, кад стигнемо, да ми опереш гаће? Мало пре сам био спорад' себе, па се нисам баш најбоље обрисао, фалило папира у клозету. А, после и да спремиш да нешто поједемо, овде није било баш обилних порција а ја брзо огладним.

На ове моје речи она цикну ко љута гуја, поскочи тако да су јој се тресле сапете сисе:

- Нисам ти ја бре жена, пичка ти материна, да те ја перем и да ти кувам!!!

- Тачно – рекох – зато ја легам у кревет само са оном која ме двадесет година пере, кува и трпи ме.

- Ти си луд – рече и оде од мене, а након двадесетак минута изађе са другим бизговом који је сав срећан мислио да је велики јебач јер је пристао на њену понуду.

А, у ствари, велики мушкарци су они којима жена и после двадесет година пере говнаве гаће и кува ручак са истом љубављу и пожртвовањем као и првог дана заједничког живота (овде нема места лажној скромности). Велики мушкарац можеш бити само са великом женом, прави мушкарац си ако делиш кревет са правом женом. Са једном женом. Твојом женом.

Јебеш писање...

Пише: Игор Ђурић

Јебеш писање о политици кад не можеш њиме било шта променити на боље.

Јебеш, уопште, писање кад њиме не можеш утицати на свет који те окружује.

Јебеш неписање – зашто постојати?

Како рекох: какво јебено писаније. Кога брига за то. Савршено функционише та ствар: ви пишите шта хоћете а ми ћемо да радимо шта нам је воља. Брига људе. Мало се насмеју, неко каже: „Свака му част, ако им је рек'о“; други кажу: „Лупета глупости мајмун искомплексирани“; трећи туре коментар и лајк – и: то је то! На истом смо месту одакле смо кренули.

Изливаш свој бес и немоћ у перо, па су ти редови бесни и немоћни. Зајеби. Уместо да оштриш перо, боље би ти било да наоштриш глогов колац. Са неуништивим вампирима ми имамо посла.

Реплика из неког америчког филма коју изговара покојни Робин Вилијамс, један од ретких америчких глумаца који је личио на човека те отуд није могао ни да издржи до краја, гласи у парафрази овако: Мењајте политичаре често као пелене: због истог садржаја и истог разлога због чега се мењају пелене!

Емир Кустурица: Холивуд прави говна, али је најгоре од свега што се та говна некако трансформишу у читаву идеологију а то је већ опасно.

МУД(Р)ОСТ

Пише: Игор Ђурић

Изгледа да са годинама постајем мудрији јер све чешће чујем из својих уста реченицу: „Не знам“. И немам више мишљење о свему, чак ни илузију да ја све најбоље знам. Све више сумњам да разумем пуно ствари, видим да све има неку дубину и ширину до којих нисам у стању да досегнем, трудим се да не тумачим ствари по првом утиску и онако како наизглед изгледају. Све се више трудим да слушам друге, све мање желим да будем чувен. Старији сам али сам мудрији јер све више схватам како је мудрост релативна ствар и како зависи од много ситница и крупница, то, је ли нешто мудро или није. Мудрост је најчешће непримењива у пракси. Мудрост је знати када треба прећутати мудрост, када је треба заштити од огољености свакодневнице а када је треба положити на пиједестал узвишености.

Нешто не штима?!

Пише: Игор Ђурић

Једна арапска пословица вели: "Прво вежи камилу, па је после остави Алаху на чување".

Када се разболи неки поп, хоџа или рабин, тај се не предаје лечењу уз помоћ молитве (можда само алтернативно) и не даје своје здравље и свој живот Богу на располагање (а, што би се и лечили ако искрено верују да постоји тамошњи живот и рај који су заслужили својим световним понашањем?!) – већ одлазе на лечење у болнице, да их тамо лече лекари који су у школи учили да је човек постао од мајмуна.

Ту мени нешто не штима?!

АВЕТИЊЕ

Пише: Игор Ђурић

Неко се роди ко аветиња и цео живот буде аветиња.

Шта је то и ко је то аветиња?!

Тешко је дефинисати а још лакше схватити без икакве дефиниције.

Аветиња је онај ко између осталог авета: памећу, кроз живот, са људима.

Аветник је онај који је у памети исти и са пет и са педесет година. То је неко коме никада не дође из дупета у главу. А најчешће, споља, изгледа као нормалан човек.

По горе поменутој дефиницији аветиње углавном нису опасне али знају да буду напорне и штетне. Поготово ако су још и шер-будале.

Аветињу, кад сретнеш после неколико деценија видиш исто како си је последњи пут оставио: остарео а ништа није научио, нити се за јоту промудрео.

Једина корист од аветиња јесте што после сусрета са њима себи увек даш на важности.

Политика као секс!

Пише: Игор Ђурић

Књига текстова Александра Тијанића Шта ће бити с нама, осамдесетих печаћена. Свакако боља од ове нове. Тад је још био новинар. Добар. О политици он вели ту: Политика јесте врста сексуалног односа зато и може бити сирова и отмена, плитка и дубока, романтична, али и смртно досадна. Но, за разлику од споменуте примитивне активности, у политици не вреде контрацепцијска средства: кога год дотакне, дотични прелази из првобитног у друго стање. И другови, и другарице, подједнако. 

      Владимир Дворниковић у својој књизи Карактерологија Југословена, по сличној теми пише: Нарочито у политици и трговини може да се осети по која циганска кап и по која јаснија црта циганског менталитета.

Два цитата и ето вам дефиниција наше политичке сцене данас: курвање и циганлук.

Божидар Кнежевић

Пише: Игор Ђурић

Читам Божидара Кнежевића (Мисли), историчара и филозофа којега је Уб дао отечеству, (поред Бранислава Петронијевића) - да се не каже да одатле долазе само фудбалери и трафиканти (јер су са Уба и Раша Плаовић, Љубиша Јоцић, Александар Поповић, итд.), па издвајам понеку мисао да је поделим са вама, пре него вас саблазним са неким другим и личним премисленијима:

''У Бога се најбоље, најдубље и најискреније верује ћутке''.

''Религија зида, фантазија слика, ум пише''.

''Религија је филозофија масе људи, филозофија и наука јесу религија само појединих духова''.

''Религија полази од Бога, филозофија га тражи''.

''Душу имају и животиње, духа има само човек, и душу имају сви људи, духа само мало њих, душа се човекова не мења, само се дух мења, који стоји према души као појам према представи''.

''Уметност је филозофија чула; поезија је филозофија осећања; филозофија је уметност ума''.

''Колевка је зора гробне ноћи''.

Удружене државе:

''Ујединити је погрешан израз: разне индивидуалне ствари не могу постати једна ствар, једно; оне се могу само удружити''.