Пише: Игор Ђурић
Пол Верлен, поред лирике, пише и ово у својој песми „УВЕРТИРА“:
„Хоћу да се удубим у ваша стегна, у ваше гузице,
Курве, једине божије свештенице међ нама.
Зреле лепоте ил не, искусне ил почетнице,
О, не живети више осим у вашим пукотинама и браздама“.
Дејвид Херберт Спенсер је некада написао: ''Ако жена не носи у себи малчице од проститутке, она је глупача или мртво пувало''.
...Данас, када се сви около курвају - на све начине - тешко је пронаћи праву и изворну курву у дословном и историјском значењу тог појма, жену која за новац може и зна да мушкарцу испуни снове. Самим тим, тешко је и распознати ко је курва а ко није, ко је мушко а ко женско - уосталом. Сви се курвају (и мушки, и женски): а, правих курви више нема. Сви се за све курвају и то понајвише на духовном нивоу са материјалним аспирацијама.
Строго физички без духовне позадине али са конкретним планом и циљем се дају само спонзоруше али је то тотално другачија релација. Спонзоруша ради све што и курва: а опет није курва (али ми се чини да су спонзоруше спољњим изгледом много атрактивније од класичних курви а у кревету су немерљиво фригидније од курви). Док курву може да има свако онај ко може да плати одређену тарифну цену (макар и пуки сиромах), спонзорушу може да има само онај ко има много пара, кућа и скупа кола, и то у континуитету, а успут би било пожељно да буде и приглуп (што је најчешћи случај). Курва може примити и неколико муштерија за ноћ, јер то јој је посао и од тога живи и децу храни, док се спонзоруша труди да се што више веже за богатуна јер јој је то животно опредељење и циљ - да не компликујемо: хоће да га опељеши. Курва ради занат, спонзоруша би да се уда и ухлеби. Курва продаје тело, спонзоруша би продала душу - да је има - овако само продаје образ. Курва може да заволи некога, спонзоруша никада и никога. И курву може неко и некада да заволи, спонзорушу нико и никада. Курва је људско биће а спонзоруша ствар за показивање (као скупи ауто).
''Јавне куће'' постоје од настанка првих цивилизација. Под разним називима и системима организације. Средњевековни градски оци по Европи су институционализовали борделе да би ствари држали под контролом и убирали приходе а најчешће су од тих прихода финансирали универзитете (од којих су неки и данас престижни). Отуд су данас, и јуче, питомци тих престижних колеџа углавном људске курве које малим народима и обичним људима загорчавају живот. Поред тога, од старога заната су наследили да могу да се плате и купе.
Куд се дадоше курве? Нема их данас у Србији. Нисам чуо да нека још ординира по градовима које знам и по којима се крећем (да се разумемо при томе не мислим на разне пословне пратње и сличне глупости већ мислим на праве курве са собицом у предграђу, подераним чарапама, лавором у ћошку и белом постељином). Јесу ли то курве из Србије отишле у неке сретније крајеве где су мушкарци још способни да плате за сат-два праве љубави? Је ли Србија постала толико сиромашна земља да нема посла ни за курве? Је су ли се и курве придружиле милионској армији незапослених у Србији? Или су отишле у политику? Биће да је ово последње.
Стварно, куд се дадоше јавне куће? Од кад је технологија узнапредовала, а људи се још више покварили, изгледа да смо убиством јавних кућа у класичном смислу, кабловима довукли борделе у своје домове и душе, на крају крајева и у најгорем смислу речи. Колико смо духовно ојаловили показује и чињеница да нема добрих старих бордела са све фењерима испред. Како је то лепо и искрено звучало: јавна кућа. То може да асоцира само на нешто лепо и слободно. Јавно - ништа се не крије. Кућа - симбол блаженог мира, топлине, спокоја, родитељске бриге о теби. Па шта? - у свакој кући се ''ради'' исто што и у тој ''јавној''. Жене су давале топлину за нешто хладног и одвратног новца. Данас жене за пуно новца дају само хладну прорачунатост и прорачунљивост. А мушкарци једнако сањају о курвама. ''Хоћемо калуђерице на улици, домаћице у кухињи и курве у кревету!'' - ридали су мушкарци у потрази за животним сапутницама. Остатак мушкараца, додуше, данас сања о другим мушкарцима. А шта су жене очекивале од будућих силеџија са којима ће провести живот? Ништа! Апсолутно и искрено: ништа!
Куд се дадоше, на крају крајева, и курве? Оне праве, изворне, по дефиницији а не данашњи сурогати. Јер, ту постоје нијансе које су и те како важне. На пример, виши хијерархијски степен курве јесте куртизана. Куртизана је образована курва са уметничким аспирацијама. Блиска јој је хетера која је интелектуалка међу курвама. Проститутка је емоционално дефинисана курва. Од курве можеш очекивати и нешто више од секса (неко осећање на пример и нешто људскости). Од проститутке само секс. Од блуднице само блуд и то најтананије па самим тим и најсладострасније врсте. Јер, блудница блуди. Блудом се често пређе граница. Блуд је ''са оне стране''. На тој другој страни блуда јесте разврат. Развратницу не можеш више разуму вратити. Ту су и камењарке од којих не треба очекивати баш ништа вредно помена. Похотнице све чине себе ради и прохтева похоте своје. Бити дроља - то је стање духа. Фукса и флинта су испљувци сленга. Грешница нема никакве везе са темом коју елаборирамо. Ни прељубница. То су ексцеси. Јесу правило али на нивоу појединачности. Нимфоманка јесте психијатријски случај курварлука. Уличарка је физички радник међу курвама. Радодајка воли, брате, то што ради. Постоје и call-girls које су мобилне курве. Постоје и оне које дахћу у телефон или оне које се називају пословном пратњом које можемо још звати и бизнис курварлуком. Спонзоруше су неталентоване и јефтине курве, и, за разлику од камењарки оне су асфалтарке и сплаварке - али истог духовног и менталног склопа. Мадам је курва која је успела у животу. На самом крају лествице смо ми мушкарци као највеће курве међу курвама, јер, не курвају се жене када дају тело за новац већ се курвају мушкарци који им за то плаћају и који су толико бедни да нису у стању да нађу себи жену без пара.
Наполеон је са првом официрском платом у џепу, имао је око седамнаест година, кренуо у неки парк да тражи и нађе себи курву. Рекао је проститутки коју је одабрао да је дошао по ''једно филозофско искуство''. И јесте то била филозофија а мање физички посао за њега. Кажу да је имао мали уд, ''као Венерин брег код жена'', који му је приликом аутопсије одсечен, чуван је у тегли са формалдехидом, и најзад продат на Кристијевој аукцији 1969. године. Злобници тврде да је Наполеон, император који је освојио целу Европу, имао мањи пенис од Жозефининог клиториса. Можда је зато за њега то било филозофско питање и, у неку руку, курве биле филозофи. Јер оне јесу и то, и психијатри, и психолози, и родбина која ће те саслушати и на чијем рамену можете плакати. Све оне могу бити кад треба и кад се плати.
Као што видите врло комплексно питање.
ПС
„Један рукописни документ у облику меморандума што га је поднео неки непознати полицијски поручник налази се у архивама париске полицијске префектуре. Он потиче приближно из године 1762. У њему поручник процењује да у Паризу има отприлике 28 хиљада проститутки“.
*Беше то време када је Париз имао око 600 хиљада становника'',
* A.J.B. Parent- Duchatelet, ''De la Prostitution dans La Ville de Paris’’, Paris 1857. година
Дакле, пре две стотине и нешто година сваки двадесет и други становник Париза био је: курва.
„Тврди се да у Лондону има 50 хиљада проститутки не рачунајући издржаване милоснице“,
M. D’Archenholz ‘’A Picture of England’’. London, 1789. година
Кад смо већ код статистике а ако је веровати др. Вилијему Сангеру и његовој Историји проституције – 1858. године у Њујорку је живело приближно око 700 хиљада становника. Од тога броја проституцијом се бавило око 7860, углавном жена. Крајем тога века је већ је било око 50.000 курви у Њујорку.
Старе курварске државе.
