Пише: Игор Ђурић
Ако ти јаве да је Мика умро
не веруј им, драга моја
Говорим речи, ето,
у име Бога и с' правом:
не веруј им!!!
Ако ти јаве да је умро
песник било који
Па и Мика
Па и ја
Веруј кол'ко да завараш траг
Да поверују - да верујеш
Да сакријеш мисао
Да те оставе на миру
Да збуниш душманина
Није песник диг'о руку на себе
- па умро
Није у дубини воде остао без зрака
- па издахнуо
Није полетео у смрт
- попут ласте
Није га коноп нажуљао
- тамо где га је девица љубила
Лажу јер истина је све то
- а песник није умро
Па ни Мика
Само се одселио
Песник
Па и Мика
Ако ти јаве да је Мика умро,
да је неки песник престао да дише
Не веруј!!!
Лажу!!!
Мала моја, драга моја
Лагао је Мика да ће ти јављати
о смрти песника
Лажу и други што кажу:
''да песници умиру млади''
Ко су они и што су?
Зар ниткови што знају све
о кишама у Бресту?!
Зар њима да верујеш
Зар да они умру тек тако?
Не!!!
Они само оду, одшетају
До неке мале из Крупе
До Бољшој театра
Или до дворова Дунђерских
Ил' једноставно заспу
Па их узалуд будиш
Оду:
јер им је мучна усамљеност
и слабост
Елем, ако ти јаве да се песник неки
изгубио у водама Женевског или ког другог језера
Или у дубинама Јонског мора
негде између Солуна и Крфа
Ако слажу да је висио у загребачком парку
убијен и обешен
Да су га нашли испод моста смрсканог о сопствено безнађе
Умрлог од глади
у Градској или Казалишној кавани
или срезаних вена у хотелу Англетер
Да га је јектика убила
Или куршум двобојски
(Не веруј, опет, да је Мика умро)
Да је заклан због песме
Да је протеран и усамљен душу испуштао
непризнат и пијан дрхтећи
у грозници умирући
без динара у џепу
(а већ тада бесмртан)
Ако ти јаве
Да је неки Микин исписник:
умро
Знај:
није смрт коначан чин за песника
после песника нема: да нема ништа
Него остане нешто - поред душе
Песници
па самим тим и Мика
не умру чак ни од љубави
Ако ти јаве
да је на Суматри душа
умрлог песника
а да то није Мика
(јер за њега су већ јавили да ће јавити)
да је умро
Не веруј!!!
Због себе и будуће деце
коју ћеш родити:
која ће писати
Не веруј ништа!!!
Покојни Иво
болнички друг конте-а Ива
који је још бесмртно жив
ко и Мика што је
к'о сви што смо
сенио је да су песници принчеви
само: без дворца и принцезе.........
Даклем,
мала велика моја,
док опевамо равницу
вечерас
немој веровати ништа!!!
О смрти Микиној
и других,
толико му,
њима,
нама,
дугујемо....
Нема коментара:
Постави коментар