Проблем Косова и Метохије данас
желимо решити на следећи начин: пацијенту који болује од срца одсећи ћемо ногу.
Неки би данас да реше проблем Косова
по принципу да болесник од тешке болести каже: „Од данас више нисам болестан“ –
и да верује да је на тај начин излечен.
А Косово је стара српска бољка. Ендемска.
Сад нам ваља да мало ојачамо и имунитет подигнемо са препаратима направљеним од
сибирских биљака. Па после: на љуту рану – љуту траву.
Оставићемо деци најгору економију,
индустрију, образовање, здравство, културу и пољопривреду у Европи.
Само смо Косово решили да им не оставимо.
Уместо да им решимо ове теже
проблеме, ми решавамо најлакши.
Наиме, наша деца о којој "бринемо" могу увек издати, капитулирати
и предати Косово кад год им се прохте, лако, као дланом о длан. И да их ништа не кошта. Издати и
предати није никакав проблем, то се може лако и то може свако.
Зато је поштеније да њима оставимо
да о томе одлуче: хоће ли се борити или га дати. Ако их волимо и бринемо о
њима. Пре свега: ако их поштујемо.
Нема коментара:
Постави коментар