Ја сам Игор Ђурић, књижевник, слаб према старим књигама и добром вискију. Написао сам много књига (од којих су неке и добре), укључујући романе, поезију, критику, приче и есеје. Сматрам да је писање прозе: пишање уз ветар! Писање поезије је свирање курцу! Једино што вреди у свој овој работи јесте читање!

ВО У КУПУСУ

Пише: Игор Ђурић

             Замислите да је Србија једно велико купусиште а ми Срби да смо волови. 
Сад, када смо се ми Срби као народ нашли у купусишту и схватили да ћемо да иземо батине као и сви волови кад се у њему нађу: не знам!
Нисам сигуран ни када смо дефинитивно постали волови. Можда још од Домановића, можда и пре?!
Искрено, никад нисам гледао како туку правог вола у купусу. Мислим да је овде, мање више, ствар у симболици. Јер су волови ретко када у прилици да слободно шетају. Крава у купусу? То је реалније. Коњи поготову. Па чак и бик може залутати. Во тешко. А опет, бију га.
Мучени волови су створени само за рад и ражањ. За експлоатацију. Нит' једу, нит' јебу. Једу колико треба да могу да вуку, а не јебу јер су им још од малих ногу отфикарили оно између ногу. Волови су бикови без муда. Зато и пролазе тако како пролазе.
Нажалост, волове у купусу туку најчешће они који могу волу реп да ишчупају и глупи су као волови.
Нема велике разлике између вола у купусу и Србина у Србији. 
Недостају муда.

Нема коментара:

Постави коментар

©Igor M. Djuric
copyright 2010 by ©Igor M. Djuric Upotreba sadržaja ove web stranice
podrazumeva obavezujuce prihvatanje copyright -a