Не постоји дијалог. Само лични избор.
Нису потребни никакви аргументи. Ту свако одлучује за себе: оно што осећа
а не оно што мисли.
Хоћеш ли бити со за турски ручак или свети витез?!
Мораш осетити у себи јеси ли потомак лиферанта или путника галије царске?!
Чију ћеш слику на зиду држати: дезертера или солунца?!
Мораш осетити ко су ти потомци: деца са Кошара или она са сплавова и ријалитија?!
Није потребан унутрашњи дијалог већ унутрашњи монолог о Косову!
Свако: сам са собом. Да ћутимо а не да лајемо.
Нема коментара:
Постави коментар