Начула је
нешто, осећао је то. Било је очигледно на основу њеног понашања. Није помогло
ни цвеће, ни скуп парфем, ни обећање да ће бити љубазан према њеној мајци.
- О чему
се ради драга?
- Знаш ти
добро, ђубре једно! Зар са њом, највећом профукњачом у граду!!! Променила је
више партија и мушкараца него ја чарапа.
„Значи,
чула је. Ко ли ме је оцинкарио, да му мајку мајчину“, помисли он и зажали што
нема неки свој, мобилни полиграфчић, па да зареди у фирми: од човека до човека.
А није било ништа нарочито, тек пар сношаја са колегиницом, заједно раде, па да
прекрате време. Радили неки тендер, па се време одужи.
- Драга,
кунем се, све је лаж, измислили душмани.
- Лажеш,
ђубре једно!
- Кунем
ти се мајком.
- Тешка
клетва. Мајка ти је мртва.
- Деце
ми.
- Не
помињи децу, кретену један.
- Ето,
ићи ћу у цркву да се закунем над иконом.
- Не
верујем ти више ништа!
Није имао
куд, био је притешњен до зида, морао је да иде до краја.
- Ето,
спреман сам да идем на полиграф.
Она
подиже поглед, ублажи изглед лица, примири се.
- Заиста,
драги?!
- Да,
спреман сам да идем на полиграф.
Она му
приђе, загрли га. Поћута, па тихо изговори:
- Осећала
сам да злобници лажу, али нисам могла да их одведем на полиграф. Љубоморни су
наш складни брак, на наше међусобно поверење. Љубоморни су што је нама
непријатно: како нам добро иде. Што је из дана у дан статистички све боље у
нашем браку.
Онда су
водили љубав. Док су пушили цигарете, у кревету, она му рече:
- Драги,
ономад, кад си сумњао да сам те преварила са бившим дечком, кад сам била у
гостима код мајке, и ја бих отишла тада на полиграф, али, ко је тада знао за
то. Па ми тада нисмо знали ни за ''Београд на води'', сећаш се како смо глупи
били?!
- Знам
драга, ништа не брини, верујем ти као да си прошла полиграф лично код министра
полиције – рече јој и помилова је по коси. Опет су водили љубав.
Увече,
породична идила, домаћица се провреднила, па се потрудила око вечере. Само
чисти по кући и певуши. Давно није два пута за редом. То је 200% раста у односу на прошлу годину, и
око 0.5% више у односу на комшилук.
- Како је
било у школи? – пита отац породице свога сина.
- Онако.
Добио сам јединицу из историје.
- Како
бре, што ниси учио?
- Учио
сам али ме мрзи наставник, припада снагама бившег режима.
- Ма је
ли, море?!
- Да, спреман
са идем на полиграф и тако докажем да сам знао, да сам га победио у знању са 5
према 0, али да је он онда бацио на сто нове услове у виду питања на које нисам
имао одговор.
Схвати
отац да син говори истину. Али схвати и да је наставник историје у одбору
странке на власти, те да је моћан човек у граду.
- Пре ћу
се одрећи очинства него да покварим односе са њим – рече отац сину – иако знам
да си у праву.
- Благо
мајци – умеша се и мајка – тако млад а већ спреман да иде на полиграф. Док се
друга деца старомодно куну у мајку, оне је већ изнапредовао. Има мајка да ти
уплати све испите на Униону, па да будеш министар привреде кад порастеш. Можда
упознаш и чика Џона Незбита.
- А, ти,
ћеро, што си се ућутала. Само једеш те киселе краставчиће и уздишеш. А чула сам
те јутрос и кад си повраћала. Да ниси болесна?
- Нисам
мајко болесна, трудна сам.
- Шта,
море! – цикну отац.
- Нисам
крива, силована сам и прислушкивана.
- Ко те
прислушкивао?
- Зна се,
службе. Хтеле су да сазнају шта ти муљаш са кумом.
- Добро,
пусти то – спуста отац лопту – Ко те, бре, силовао?
- Онај
лепи младић, што је долазио овде.
- Па како
те је забога силовао?
- Чим
обучем минић, и одем код њега, још ни врата од собе не успем да закључам а он
крене да ме силује.
- Јеси ли
се бранила – пита је мајка са неверицом, заборавила је и она како се то ради.
- Јесам.
Говорила сам му док ме је силовао: „Силуј, силуј, има полиграфа“.
- Па
колико пута те је силовао, несрећо – пита сад отац.
- Не
сећам се, тридесет-четрдесет пута. Кад год би отишла код њега. Једном ме је чак
силовао и овде, кад сте били на слави код кумова.
- Не
помињи ми више кума – викну отац – Ни мамину сестру из иностранства.
- Него –
умири се отац – јеси ли спремна да идеш
на полиграф?
-
Наравно, никакав проблем – рече ћерка и узе да куца поруку на виберу (или се
каже: вајбер?).
Сви
чланови ове складне породице устадоше од стола и саосећајно загрлише ћерку и
сестру, таман у онај час кад она заврши поруку: „Све је прошло добро, ништа не
брини, после полиграфа ме водиш на абортус. Воли те твоја кумица“.
