ПОЛИГРАФ

 

Пише: Игор Ђурић

Начула је нешто, осећао је то. Било је очигледно на основу њеног понашања. Није помогло ни цвеће, ни скуп парфем, ни обећање да ће бити љубазан према њеној мајци.

- О чему се ради драга?

- Знаш ти добро, ђубре једно! Зар са њом, највећом профукњачом у граду!!! Променила је више партија и мушкараца него ја чарапа.

„Значи, чула је. Ко ли ме је оцинкарио, да му мајку мајчину“, помисли он и зажали што нема неки свој, мобилни полиграфчић, па да зареди у фирми: од човека до човека. А није било ништа нарочито, тек пар сношаја са колегиницом, заједно раде, па да прекрате време. Радили неки тендер, па се време одужи.

- Драга, кунем се, све је лаж, измислили душмани.

- Лажеш, ђубре једно!

- Кунем ти се мајком.

- Тешка клетва. Мајка ти је мртва.

- Деце ми.

- Не помињи децу, кретену један.

- Ето, ићи ћу у цркву да се закунем над иконом.

- Не верујем ти више ништа!

Није имао куд, био је притешњен до зида, морао је да иде до краја.

- Ето, спреман сам да идем на полиграф.

Она подиже поглед, ублажи изглед лица, примири се.

- Заиста, драги?!

- Да, спреман сам да идем на полиграф.

Она му приђе, загрли га. Поћута, па тихо изговори:

- Осећала сам да злобници лажу, али нисам могла да их одведем на полиграф. Љубоморни су наш складни брак, на наше међусобно поверење. Љубоморни су што је нама непријатно: како нам добро иде. Што је из дана у дан статистички све боље у нашем браку.

Онда су водили љубав. Док су пушили цигарете, у кревету, она му рече:

- Драги, ономад, кад си сумњао да сам те преварила са бившим дечком, кад сам била у гостима код мајке, и ја бих отишла тада на полиграф, али, ко је тада знао за то. Па ми тада нисмо знали ни за ''Београд на води'', сећаш се како смо глупи били?!

- Знам драга, ништа не брини, верујем ти као да си прошла полиграф лично код министра полиције – рече јој и помилова је по коси. Опет су водили љубав.

Увече, породична идила, домаћица се провреднила, па се потрудила око вечере. Само чисти по кући и певуши. Давно није два пута за редом.  То је 200% раста у односу на прошлу годину, и око 0.5% више у односу на комшилук.

- Како је било у школи? – пита отац породице свога сина.

- Онако. Добио сам јединицу из историје.

- Како бре, што ниси учио?

- Учио сам али ме мрзи наставник, припада снагама бившег режима.

- Ма је ли, море?!

- Да, спреман са идем на полиграф и тако докажем да сам знао, да сам га победио у знању са 5 према 0, али да је он онда бацио на сто нове услове у виду питања на које нисам имао одговор.

Схвати отац да син говори истину. Али схвати и да је наставник историје у одбору странке на власти, те да је моћан човек у граду.

- Пре ћу се одрећи очинства него да покварим односе са њим – рече отац сину – иако знам да си у праву.

- Благо мајци – умеша се и мајка – тако млад а већ спреман да иде на полиграф. Док се друга деца старомодно куну у мајку, оне је већ изнапредовао. Има мајка да ти уплати све испите на Униону, па да будеш министар привреде кад порастеш. Можда упознаш и чика Џона Незбита.

- А, ти, ћеро, што си се ућутала. Само једеш те киселе краставчиће и уздишеш. А чула сам те јутрос и кад си повраћала. Да ниси болесна?

- Нисам мајко болесна, трудна сам.

- Шта, море! – цикну отац.

- Нисам крива, силована сам и прислушкивана.

- Ко те прислушкивао?

- Зна се, службе. Хтеле су да сазнају шта ти муљаш са кумом.

- Добро, пусти то – спуста отац лопту – Ко те, бре, силовао?

- Онај лепи младић, што је долазио овде.

- Па како те је забога силовао?

- Чим обучем минић, и одем код њега, још ни врата од собе не успем да закључам а он крене да ме силује.

- Јеси ли се бранила – пита је мајка са неверицом, заборавила је и она како се то ради.

- Јесам. Говорила сам му док ме је силовао: „Силуј, силуј, има полиграфа“.

- Па колико пута те је силовао, несрећо – пита сад отац.

- Не сећам се, тридесет-четрдесет пута. Кад год би отишла код њега. Једном ме је чак силовао и овде, кад сте били на слави код кумова.

- Не помињи ми више кума – викну отац – Ни мамину сестру из иностранства.

- Него – умири се отац – јеси ли спремна да идеш  на полиграф?

- Наравно, никакав проблем – рече ћерка и узе да куца поруку на виберу (или се каже: вајбер?).

Сви чланови ове складне породице устадоше од стола и саосећајно загрлише ћерку и сестру, таман у онај час кад она заврши поруку: „Све је прошло добро, ништа не брини, после полиграфа ме водиш на абортус. Воли те твоја кумица“.