ЈЕФТИНА РАДНА СНАГА У СРБИЈИ И СТИВ ЏОБС!

 Пише: Игор Ђурић

„Нећемо вршити испитивања тржишта, о томе шта људи хоће, ми ћемо им рећи шта желе и шта им се свиђа“.

Стив Џобс

*

 Веле ови који се разумеју у економију да никада до сада нека држава није успела да подигне своју економију са страним инвестицијама (поготово непријатељских земаља). Јер, рачуница је проста, тај што инвестира у туђој земљи дошао је ту због неке погодности, пре свега због јефтине радне снаге и пореских олакшица, а код нас и због добраних субвенција тако да му радна снага није јефтина него бесплатна. Дакле, дошао је да би држао у робовском  статусу неке јадне људе који немају другог избора, и које може да их зајебава у њиховој властитој земљи са њиховим властитим парама. То кажу неки стручњаци!

Када се каже да је наша највећа економска размера са ЕУ, треба, истине и поштења ради, рећи да је у питању више увоз него извоз, дакле у дефициту смо, и да смо њихова улагања углавном ми нашим парама финансирали а да они своју добит износе напоље у своје земље а не остављају је овде: тако да је дефицит још већи. Поред тога: задужујемо се код ММФ и Светске банке (и осталих: Кинеза, Арапа) увек под неповољним условима који нису само економске већ и политичке природе. У већини случајева тај што нам позајмљује одлучује о томе где ћемо паре потрошити или поставља услове какви су рецимо ови последњи да се ЕПС и Пошта морају приватизовати а ту су уцене и око Косова.

Оно што се види оком лаика је следеће: не само што може да те зајебава и експлоатише већ може да на тебе врши политички притисак и да ти прети да ће отићи уколико не испуњаваш уцене које ти пласира. И то за твоје паре (јер си га субвенционисао). И то не баш све за твоје паре јер део пара са којима си га субвенционисао задужио си се баш код њега.

Земља из које беже млади и школовани људи не може бити добра и богата земља! Такође ни земља која је традиционално пољопривредна и која је уз помоћ пољопривреде добијала царинске и светске ратове а која не улаже у исто (делимично због уцена а делимично и због нелојалне конкуренције и усаглашавања са ЕУ) исто тако не може бити богата и јаке економије. Србија постаје земља духовно уништених и механички извежбаних људи који мотају каблове или пресују гуме. Не постоји ни једна богата држава на свету а да су у њој радници плаћени мало и третирани као робови, са једне стране, и богати слој политичара и бирократа који живе добро – са друге: какав је случај са Србијом. А кајмак скидају странци!

У Србији: што више радиш мање си плаћен! Што више знаш и имаш школе: непотребнији си! 

2010. године срели су се Стив Џобс и Барак Обама. На Обамино питање„шта је приоритетно урадити у Америци, да би та велесила кренула ка бољитку?“, Џобс је одговорио да је најхитнија потреба за школованим инжењерима и предложио Обами да свакоме ко има диплому или заврши факултет, у Америци или било где у свету, да америчко држављанство. Џобс је, дакле, сматрао да једној Америци фали школованих људи, а ето Србији данас очигледно не требају.

ЕПЛ (APPLE) је те године само у Кини запошљавао 700.000 људи и за тај посао је било потребно 30.000 инжењера. Кина, међутим, није постала економска велесила зато што је склапала Џобсове компоненте, већ зато што је овладала технологијом да производи своје сопствене компоненте и финалне производе. Кина се доказала као велесила оног тренутка када је почела да запошљава јефтину радну снагу широм света а не онда када је свет запошљавао јефтине Кинезе.

„Дај ми тих 30.000 инжењера у Америци и ја ћу производњу вратити кући“ – рекао је Џобс и наставио – „У Америци их не можете наћи толико да би сте их запослили али ти фабрички инжењери не морају бити доктори наука, нити генијалци; треба једноставно да располажу основним инжењеријским вештинама за потребе производње. Најзад, могли би да их обучавају техничке школе, јавни колеџи и стручне школе“.

Наравно, они неће трошити паре да школују те људе, када их могу увести за џабе из земаља као што је Србија. Шта је поента? Док су радници у Србији третирани као јефтина радна снага, исто се дешава и школованим људима који оду напоље?! Знање и радна снага у Србији морају бити на истом месту и на истом задатку: а за властите интересе.

Каква је порука овог текста?  

Филмски режисер Џон Форд је на питање о поруци свога филма, одговорио:

„Кад имам поруку, ја пошаљем телеграм“.

Један други Форд, Алан, каже:

„Ми ништа не обећавамо и то испуњавамо – странка истине“.

Трећи Форд, Хенри, произвођач аутомобила, својевремено је рекао:

„Да сам питао купце шта желе, они би ми рекли: ''Бржег коња''“.

Нема поруке, само треба размислити: да ли наши душмани (и стари империјалисти и експлоататори) овде долазе зато што нас воле или зато што желе да нас експлоатишу и контролишу, и, друго питање, зашто школујемо децу ако смо се определили да будемо земља јефтине радне снаге која призива стране инвеститоре својим субвенцијама задужујући се за те субвенције код њих под каматама?!

А, толика српска земља плаче да буде обрађена?! Ако нам је већ до упошљавања радне снаге!