Наше жене!

        Пише: Игор Ђурић

 ......Она (ваша жена) пере ваш смрдљиви веш, она вас слуша док хрчете и прдите, или док кукате кад вас мори грип, она сече ваше нокте на ногама и чује вас док срчете чорбу; укратко, ви за њу нисте литерарни херој, већ обичан да обичнији не можете бити..... После двадесет година брака муж и жена су као брат и сестра. После тридесет година: као две сестре..... Спавати са рођеном женом, то је чист инцест.

Момо Капор 

*

Бејах на некој забави, прослави, не тако давно, у неком ресторану. Не могу вам рећи који је ресторан јер ћете одмах знати која је забава, а ако знате која је забава знаћете и која је жена у питању. За мене знате већ: ко сам и шта сам, па бих вам тако препоручио да не верујете ни реда од овога што пишем. И, није то најважније у овој причи, мислим, ко је и шта је и где је. Важна је, што би рекли, поента.

Лепо дружење, храна, пиће, песма, игра. Сви се лепо угодили, сакрили гардеробом и шминком недостатке које нам курве-године и издајице-крштенице откривају све више и више. Кад је пиће узело маха а шале постале све ласцивније, пришла ми је једна згодна и средовечна жена (дакле мојих година). По њеној спољашности се видело да јој добро иде, да је рад није „убио“ и да јој је сексуалност на врхунцу. Мало смо се шалили, мало играли, мало плесали. И пили: доста. Око поноћи, најарцана, предложи ми да седнемо у моја кола и одемо „негде“.

Знао сам шта то „негде“ значи и намах ми се учинило невероватно примамљиво. И ја сам почео да се ма'нитам. Жена моја беше у Америци, био сам усамљен, са потребама, али и утрениран. Мислим, утрениран што се тиче пића и контролисања страсти. Давно сам ја изео многе смокве и убрао разне крушке, што би рек'о наш народ: нисам жељан толико да би ми се мозак скроз помутио. (Нема ништа грђе него кад човек сам себе хвали, али пошто други неће, макар нека сам то чини). Одавно сам себи понављам изреку да нема веће будале од старе будале!

Зато се прибрах, стресох, обећах себи да ћу се поиграти кући сам са собом да скинем мрзију, па одговорих на позив:

- Могли би код тебе, до твог стана, колико сам схватио, живиш сама?!

- Наравно, можемо – једва дочека напаљена.

- А, јел' би могла, кад стигнемо, да ми опереш гаће? Мало пре сам био спорад' себе, па се нисам баш најбоље обрисао, фалило папира у клозету. А, после и да спремиш да нешто поједемо, овде није било баш обилних порција а ја брзо огладним.

На ове моје речи она цикну ко љута гуја, поскочи тако да су јој се тресле сапете сисе:

- Нисам ти ја бре жена, пичка ти материна, да те ја перем и да ти кувам!!!

- Тачно – рекох – зато ја легам у кревет само са оном која ме двадесет година пере, кува и трпи ме.

- Ти си луд – рече и оде од мене, а након двадесетак минута изађе са другим бизговом који је сав срећан мислио да је велики јебач јер је пристао на њену понуду.

А, у ствари, велики мушкарци су они којима жена и после двадесет година пере говнаве гаће и кува ручак са истом љубављу и пожртвовањем као и првог дана заједничког живота (овде нема места лажној скромности). Велики мушкарац можеш бити само са великом женом, прави мушкарац си ако делиш кревет са правом женом. Са једном женом. Твојом женом.