Србин Српчету своме...

 

Србин Српчету своме.....

Ракију нем'о да печеш – ако не'ш да препецаш

Не буди кецан – већ ти да кецаш

Ширу на време преточи – са пијењем вина присмочи

Дрва пред кућу – у рано пролеће

Теглу у шпајз – кад пожути лишће

У обору и у тору – да је гужва

Славу преслави – ту не жали

(ако је посно, штапин потпали, па скупљај рибу по Морави, штапин не жали да ти рибу не би за душу дали)

И кад ти није по вољи – за Ускрс и Божић обавезно кољи

То ти је – за напредак бољи

Дивљег вепра чим саставиш – мораш да шкопиш

И да бегаш – да влас' не ушкопи тебе

Нема тога што не најебе – кад га у'вате у ловостајно

Жену вазда - у послу да држиш

И да је научиш од ногу млади' – задња за софру а прва да ради

Децу ни пијан – немо' да мазиш

Рођацима кукај – и увек да тражиш

Тако ће те се - клону

За весеље не штеди – ће се врне

И ти си носио – нико те пит'о није

Ни кад си мањкао – ни кад прелије

(а, ово друго, да рекнем је ретко)

За жалос' кол'ко се има – није срамота

По тем се шири – до свога плота

Другим речима – простри се колико си дуг

(па и краће)

Јер дуг није добар друг – а тај што га сахрањујеш није за плуг

Па неће ни да допринесе – чис' губитак са њим

Ко ја смојим оцом – и ти самном што ћеш

У рат не иди – док те држава не зовне

(''оно'' ти је испод греде кровне)

Посленаке – јеби матер душманину

(обавезно понеси сланину, добра је да се смаже и да пушка не откаже)

Тако да кажеш – и своме сину

Ми јесмо свакакви – овакви онакви

Ал' отаџбину волимо – и за њу гинемо

(да му јебем матер, ретко са којим ратом разминемо, једино прадеда Тома, уби га на међи Тодор пре тога)

Окуми се – само једаред

Никоме нису непријатељи – мимо писаног броја потребни

(и то само ако старо кумство изумре, што се у задње време често дешава)

Комшију ко'цем заједно с' оцем – и њега и сина му

Да пцујеш редно – до петог колена

(како те је учио деда)

Немо' да минеш ни кћер – ни дете

(Бога је деда најволео да оплете)

У Цркву кад мораш – ал' како требује

Опрезно дадни – не дај да те прота изује

Оћу да кажем – попа зајеби

Никаква вајда – од њега теби

Кад ти се смогадне – пред задругу на пиво

У лад га цевчи – не јеби ништа живо

Их ал' је слатко – на жалост кратко

Ил' немаш пара – ил' њива зове

Нед'о ти Бог – да је пустиш у корове

Госта да дочекаш – посету чим пре да вратиш

Он ће да схвати – и ти да схватиш

Свакога госта - три дана доста

(доста и један ал' нема риме)

Гологузију избегавај – чиновника помилуј

Богатога похвали – комшиницу повали

Порезнике избегни – шумару побегни

У суду се скруши – кад ти дају пуши

(ти немој да нудиш, цигара ти свака треба)

Државно кради – сечи и носи

Држава зато постоји – да будемо на своме своји

(зато смо гинули још од давнина, обашка деда Тома)

Кад жито у млин гулиш – очи на леђа да туриш

Вагу да пратиш у вр' трепавице – иначе оста без половице

(таки је млинар Шмрца)

Зајми кад мораш – не врћи кад год можеш

Не давај никако – ко да си бацио

И они мисле ко ти – род сте и комшије

(крушка под крушку)

Имање добијаш – тек кад умрем

Да се шта питам – ни тад не би

(ал' нећу се питат ништа)

Кад отац Васа - заврши опело

(нек пожури да би се на време јело)

И комшије ракијом - засладе печење

Почећеш са браћом – јебење

И – делење...................

И – делење...................