Пише: Игор Ђурић
О мастурбацији, Жан Жак Русо,
Исповести:
„Овај
покор, повољан стидљивима и онима који се боје срамоте, има једно велико
преимућство за све оне чија је машта бујна: он им даје могућности да располажу
својим полом у потпуности и да по вољи пруже својим задовољствима лепотицу која
их дражи и без њеног пристанка“.
Ако не ваљаш себи - нећеш ваљати ни другима!
Ми смо оличење верности! Никада не мењамо партнере само понекад променимо руку!
Ми смо доследни: све што замислимо то и материјализујемо!
Због нашег деловања сви су задовољни јер је у питању самозадовољавање!
Кад си сам: пријатно је! Кад те ухвате: непријатно је!
Боље је да трљаш полни орган него да дркаш национални понос!
Ален Боске је једном питао Салвадора Далија „са којом женом би волео да проведе ноћ?“, а овај му је одговорио: „Ниједном. Често су ми постављали то питање. Ја сам стопроцентно веран Гали. А што се тиче повремених поподневних мастурбација, ех... шта ћете... то чиним само да задовољим своју воајерску нарав, а да нико не сме ни да ме пипне“.
Нешто размишљам?! Однос између мушкарца и жене, мисли се на секс и све остало, је нормалан. Макар до сада био. Сада нас убеђују (богами и са мерама присиле) да је и однос мушкарца са мушкарцем (или две жене), дакле истополни: такође нормалан и нужно прихватљив. По тој логици онда би и сексуални однос са самим собом био нормалан, што је у истину и тачно.
Јер како негде речи онај закржљали Јевреј са
Менхетна који се вика Вуди Ален: ''Нема
ничег лошег у мастурбирању. Па то је секс са неким кога волимо''.
Човек се не би самозадовољавао да има некога да га задовољи!
Дакле, шта је мој
предлог? Чим завршимо ово са педерима и лезбејкама, позивам све дркаџије (и дркаџијке, јер ипак морамо размишљати о родној равноправности) у
Србији, да се окупе и прошетају улицама Београда, те да се испред зграда
државних институција зауставе и одају почаст највећим међу њима.
По самој природи, овај покрет (или невладина организација) неће баш бити пријемчив за старију и пензионерску популацију већ га сачињавати углавном млади људи жељни само-доказивања! Самим тим, изборни капацитет ове организације је природно хендикепиран! Осим, ако због разлога да им углавном дрхте руке... да не лајем...
За нашу употребу, пошто ћемо се овом темом бавити и
надаље, можда оснујемо и невладину организацију која ће се борити са права и
сексуалне слободе дркаџија, најпре ћемо поставити неке темеље. „Ванкерси“
(енгл. Wankers) или спонте-сексуалци су људи чија су сексуална
стремљења окренута самоме себи. И сама латинска реч sponte значи „без ичије помоћи“, „сам на своју руку“ или
„сам собом“.
Спонте-сексуалци су маргинализована група и сматрају
се нижом врстом и ако, како већ рекох, такви углавном одлучују о нашој судбини.
Али су притајени. Тврдим да у нашим структурама има више скривених дркаџија него
хомосексуалаца и лезбејки. Нико не поштује људска и мањинска права спонте-сексуалаца иако
су већина у Србији. Њима, на пример, није дозвољено законом да склапају брак
сами са собом и да као извесни Пантелија тестаментом све оставе: себи.
Спонте-сексуалац може бити и мушко и женско мада је углавном мушко и по
сексуалним особеностима и као карактерна особина.
Предлажем да се организује парада која би показала да такви постоје међу нама и да се скрене пажња на права „ванкерса“ (дркаџија). Парада би се звала, као што ови своју зову Парада поноса, рецимо:
Уздај се у се и у своје кљусе....
а званична слоган (химна, химен):
На преслицу и десницу руку!
Нема коментара:
Постави коментар