Игор Ђурић - рођен у Истоку (Метохија) 1968. године. Писац: романи, песме, есеји, књижевна критика, путописи, сатира, блог, колумне, политичке анализе (аномалије), теорија књижевности, историја књижевности, завичајна књижевност, афоризми, све...  
 

НВО: Дркаџије Србије

 

Пише: Игор Ђурић


О мастурбацији, Жан Жак Русо, Исповести:

„Овај покор, повољан стидљивима и онима који се боје срамоте, има једно велико преимућство за све оне чија је машта бујна: он им даје могућности да располажу својим полом у потпуности и да по вољи пруже својим задовољствима лепотицу која их дражи и без њеног пристанка“.

Ако не ваљаш себи - нећеш ваљати ни другима!

Ми смо оличење верности! Никада не мењамо партнере само понекад променимо руку!

Ми смо доследни: све што замислимо то и материјализујемо!

Због нашег деловања сви су задовољни јер је у питању самозадовољавање!

Кад си сам: пријатно је! Кад те ухвате: непријатно је!

Боље је да трљаш полни орган него да дркаш национални понос!

Ален Боске је једном питао Салвадора Далија „са којом женом би волео да проведе ноћ?“, а овај му је одговорио: „Ниједном. Често су ми постављали то питање. Ја сам стопроцентно веран Гали. А што се тиче повремених поподневних мастурбација, ех... шта ћете... то чиним само да задовољим своју воајерску нарав, а да нико не сме ни да ме пипне“.

Нешто размишљам?! Однос између мушкарца и жене, мисли се на секс и све остало, је нормалан. Макар до сада био. Сада нас убеђују (богами и са мерама присиле) да је и однос мушкарца са мушкарцем (или две жене), дакле истополни: такође нормалан и нужно прихватљив. По тој логици онда би и сексуални однос са самим собом био нормалан, што је у истину и тачно. 

Јер како негде речи онај закржљали Јевреј са Менхетна који се вика Вуди Ален: ''Нема ничег лошег у мастурбирању. Па то је секс са неким кога волимо''.

Човек се не би самозадовољавао да има некога да га задовољи!

Дакле, шта је мој предлог? Чим завршимо ово са педерима и лезбејкама, позивам све дркаџије (и дркаџијке, јер ипак морамо размишљати о родној равноправности) у Србији, да се окупе и прошетају улицама Београда, те да се испред зграда државних институција зауставе и одају почаст највећим међу њима.

По самој природи, овај покрет (или невладина организација) неће баш бити пријемчив за старију и пензионерску популацију већ га сачињавати углавном млади људи жељни само-доказивања! Самим тим, изборни капацитет ове организације је природно хендикепиран! Осим, ако због разлога да им углавном дрхте руке... да не лајем...

 Апропо ових размишљања како и дркаџије (дркаџијке) требају имати макар иста права као хомосексуалци: они који воде љубав сами са собом јесу најзаступљенија групација кад су сексуалне и родне оријентације у питању. Јер, када је у питању ова ствар најмање је релевантно којег је пола или рода дркаџија кад већ и онако све ради сам са собом. По некој логици они би требало да имају и највећа права, међутим у пракси није тако. У Србији јесте контрадикторна и апсурдна ситуација иако дркаџије углавном владају, остали, то јест, народ дркаџијски нема никаква права и још су и јебана страна.

За нашу употребу, пошто ћемо се овом темом бавити и надаље, можда оснујемо и невладину организацију која ће се борити са права и сексуалне слободе дркаџија, најпре ћемо поставити неке темеље. „Ванкерси“ (енгл. Wankers) или спонте-сексуалци су људи чија су сексуална стремљења окренута самоме себи. И сама латинска реч sponte значи „без ичије помоћи“, „сам на своју руку“ или „сам собом“.

Спонте-сексуалци су маргинализована група и сматрају се нижом врстом и ако, како већ рекох, такви углавном одлучују о нашој судбини. Али су притајени. Тврдим да у нашим структурама има више скривених дркаџија него хомосексуалаца и лезбејки. Нико не поштује људска и мањинска права спонте-сексуалаца иако су већина у Србији. Њима, на пример, није дозвољено законом да склапају брак сами са собом и да као извесни Пантелија тестаментом све оставе: себи. Спонте-сексуалац може бити и мушко и женско мада је углавном мушко и по сексуалним особеностима и као карактерна особина.

Предлажем да се организује парада која би показала да такви постоје међу нама и да се скрене пажња на права „ванкерса“ (дркаџија). Парада би се звала, као што ови своју зову Парада поноса, рецимо: 

Уздај се у се и у своје кљусе....

а званична слоган (химна, химен):

На преслицу и десницу руку!


Нема коментара:

Постави коментар

©Igor M. Djuric
copyright 2010 by ©Igor M. Djuric Upotreba sadržaja ove web stranice
podrazumeva obavezujuce prihvatanje copyright -a