У ЧОРБУ - Источка прича!

                                                 

Пише: Игор Ђурић

ЧИТАЈ ИСТОЧКЕ ПРИЧЕ КЛИКОМ ОВДЕ

Ниси мог'о баш како си 'тео! И над попем је био поп. 

Кад кренеш да базаш по околини, или си решио да се купаш (и успут да пецаш), или, не дај Боже, имаш заказану утакмицу са ''центрашима'' или ''љугашима'' (јер ти си ''фабрикант'') – увале ти млађег брата на чување. Обашка, што га вешти родитељи увече испитају и томе где си све био, шта си радио и какве си све шерове направио. 

Наравно да је то била сметња невиђена. Ниси слободан, не можеш да јуриш слободно. Ако клинац падне па подере панталоне или колена (најчешће и једно, и друго), или се окваси до голе коже, ти ћеш кући ''да поје'ш попару''.

Покушаш ти све: обећањима, подмићивањем, претњама – ништа! Мали је тврдоглав и упоран. Та, твој је брат – 'де не би био такав. 'Оће упорно за тобом, неће да седи мирно на месту где си га посео, а таман сте нашли добар вир пун пастрмки, или сте угледали пуну трешњу у туђем забрану (а сама реч ''забран'' је толико инспиративна па те вуче да прекршиш забрану). Мали само смета. Вучеш га за руку, он не може да те прати, па пада, или 'оће да се отргне. Ти се изнервираш због тог сецања, па му лупиш чвргу, а онда му се пола сата извињаваш, молиш га да престане да плаче и да те не изда код родитеља. Твоје друштво, около, саветује те како зна и уме, говоре ти шта ти ваља чинити, али само под условом да исти немају сличну ''приколицу'' као и ти.

Најгоре је било, враћам се у време док је млађи брат још клиња, кад одеш да се купаш, доле у Брод, и кад се оде у Лојзе, да се играју лопте. Добро, код реке је у питању страх: плашиш се за њега, да не оде у воду и удави се. Код фудбала је друга прича. Кад се игра фудбал, онда си љут. Имаш место у тиму, цене те као играча а ти сваки час мораш да прекидаш игру, да јуриш за братом, да га тражиш кад се изгуби, да му скидаш панталоне кад 'оће да пишки, да му бришеш дупе кад каки. 

И шта можеш очекивати за све то што чиниш за њега? Да ти сутра узме део од куће и имања. Интимно, по стотину пута дневно пожелиш да си јединац. А после, у току тог истог дана, млађем брату даш срце од лубенице коју сте украли. Или, кад крајичком ока угледаш неког билмеза како је ударио твог брата, претвориш се у риса и онда кроз батине које даш напаснику покажеш колико волиш брата.

Елем, да би се ти проблеми са млађом браћом како-тако решили у смислу да може да се играју лопте и да они буду на оку, постојао је начин који се колоквијално називао ''у чорбу''. Дакле, поделите се, мада не мора да буде само фудбал у питању већ било која друга игра, рецимо, пет на пет. 

И твој млађи брат уђе ''у чорбу''. 

Шта подразумева бити ''у чорбу''? 

Тај што је ''у чорбу'' трчи по игралишту, покушава да дође до лопте, јури на све стране а нико не обраћа пажњу на њега. Он званично није у игри али има право да буде на терену. Чак и ако случајно лопта стигне до њега, онај најближи, без обзира којем тиму припада, одузима му је и наставља игру. То није проблем јер су сви већи, јачи и бржи од њега.  Клинац често и смета, али се сви труде да га избегну или да ге не повреде. Сви вичу један другоме: ''Пусти га, он је у чорбу!''. Чак да тај што је ''у чорбу'' и да го(л), то се не важи јер је он ''у чорбу''. Тако ти одиграш утакмицу а твој млађи брат има осећај да је учествовао у игри и веома је поносан због тога. Чак ће и бити послушан неко време због тога.

Проћи ће време. Заборави се све то. Дође час када клиња крене у школу. Тада ћеш га бранити кад га дирају старији гилиптери, нећеш се мешати кад се туче са својим вршњацима, само ћеш пратити да буде ''ферка''. Ти ћеш га водити на прве игранке и опалити му шамар кад га први пут ухватиш са цигаретом у устима. Позајмићеш му своје фармерке кад крене на први љубавни састанак, уводићеш га у биоскоп на своју карту, ако буде имао среће и код локалне курве (такође на своју карту). После ћеш бити илегалац код њега, кад он стигне као бруцош у Студењак а ти си већ љоснуо неколико пута. Никад се нећеш посвађати са млађим братом, осим што ћете се чаркати – чак ни онда када се ожени са неком роспијом која ће га завадити са целом породицом. Кад постанеш стриц, гледајући свог братанца, сетићеш се, понекад, клинца ''у чорбу''.

Отуд се синтагма ''у чорбу'', код нас користила и у другим сегментима живота и разним конотацијама. Тако је неки муж код властите жене већ дуже време био ''у чорбу'', и мада цела варош то зна он и даље мисли да је у правој игри. И излапели баца је одавно ''у чорбу'' што се тиче кућевних послова, новчаника и одлучивања у домаћинству. Он и даље ламоће али га нико не слуша. И сеоски ђилкош не зна да је ''у чорбу'' код младе удовице, којој сваки дан ради по пољу, цепа дрва и риља башту, надајући се награди. Давно ту свраћају много јачи играчи од њега. Најзад, ''у чорбу'' је и председник општине, само му то још нису јавили из комитета.

Како године пролазе а све исти "ликови" у Србији на власт одлазе и долазе, и ја лично све више схватам да сам ''у чорбу''. А, ви?