Пише: Игор Ђурић
Изгледа да са годинама постајем
мудрији јер све чешће чујем из својих уста реченицу: „Не знам“. И немам више
мишљење о свему, чак ни илузију да ја све најбоље знам. Све више сумњам да
разумем пуно ствари, видим да све има неку дубину и ширину до којих нисам у стању
да досегнем, трудим се да не тумачим ствари по првом утиску и онако како
наизглед изгледају. Све се више трудим да слушам друге, све мање желим да будем
чувен. Старији сам али сам мудрији јер све више схватам како је мудрост релативна
ствар и како зависи од много ситница и крупница, то, је ли нешто мудро или
није. Мудрост је најчешће непримењива у пракси. Мудрост је знати када треба
прећутати мудрост, када је треба заштити од огољености свакодневнице а када је
треба положити на пиједестал узвишености.
