Пише: Игор Ђурић
Донатјен Алфонс Франсоа, Маркиз де Сад,
чувени перверзњак и сладострасник, неки кажу писац и филозоф, оставио је писанога
трага иза себе. У његовим редовима проналазим опис данашњег друштва, мушкарца и жене,
систем вредности који је на снази, законе новог светског поретка.
Данашње време је отелотворење сна
Маркиза де Сада. Да се којим чудом дигне из гроба видео би озакоњено и у пракси
све оно због чега су га везивали у букагије: содомију, педофилију, некрофилију,
егзибиционизам...
Видео би да се руши све оно што је
он рушио: породица, традиција, морал...
Нека цитати говоре сами за себе:
„О, сладострасне девојке,
подајте своје тело док то можете! Јебите се, проводите, то је оно главно; али
брижљиво бежите од љубави. Проводите се, понављам, али немојте волети...“. (Филозофија у будоару, стр. 112);
„Чувајмо пријатеље док
нам служе; заборавимо их чим више не можемо ништа извући из њих; људе треба
волети искључиво себе ради; волети их ради њих, само је обмана; никада не лежи
природи да људима улива друге снаге и друга осећања сем оних која треба нечему
да им послуже...“. (стр. 113);
„На свету је више
особа него што је потребно...“. (111 белешки
за нову Јустину, стр. 25);
„Родоскрнављење
оправдава ломљење свих породичних веза“. (стр. 34);
„...себичњаштво, први
међу законима природе...“. (стр 43.);
„Дефиниција содомије;
историјска похвала тој страсти. Деструкција религијских и боготворних система“. (стр. 45);
„Некорисност врлине:
она не може да послужи срећи људи“. (стр. 47).
Нема коментара:
Постави коментар