Енглески
краљ Ричард III
био је погрбљен човек, да се изразимо колоквијално: грбав!
Дворска
свита, племићи, слуге, сви они који су се из неког разлога налазили у његовој
близини, стављали су јастучиће на раменима и леђима, те ходали сагнути како би и
они изгледали као да су грбави и погрбљени, то јест, да би изгледали као краљ
пред којим се појављују, којему служе и којему се клањају.
У
случају Ричарда III
грба је била очигледна, физички постојећа и од природе дата.
Међутим,
и пре и после тога, до дана данашњег, па и код нас (поготову код нас) ти
јастучићи и даље постоје, само мењају место у зависности где се налази краљева
физичка или ментална грба, чак и када он није грбав никако, чак и када се ти
јастучићи ни не виде јер не постоје фактички већ само у главама оних који желе
да се додворе господару
И,
док се плишани јастук и може скинути с леђа, а место њега може се ставити црвена
ружа било где, када рецимо Хенри Тјудор убије Ричарда, онај ментални јастук, због
менталне грбе у глави, траје довека.
Владари се мењају а тај јастук у свести остаје.
Нема коментара:
Постави коментар