РУТИНСКИ СЕКС

Пише: Игор Ђурић

Рутински секс је смрт секса!

Рутински секс је као шалтерска радница која свакога дана ради исти и досадан посао, нервозна је и незадовољна а мора да глуми љубазност.

Рутински секс је као рата дугорочног кредита.

Рутински секс је као алкохол од којега боли глава и виц који није смешан.

Рутински секс је као досадна сахрана.

Као и у сваком послу, тако и у сексу, рутина убија креативност, а где нема креативности нема ни стваралаштва, а где нема стваралаштва нема страсти и чежње.

Из рутинског секса се чак ни бебе не рађају јер успавана јајна ћелија не региструје рутинере од сперматозоида, пошто та банда млитавих битанги само одрађује посао.

Једина добра страна рутинског секса је што се он заборави још и док траје и нико га се више не сећа пре него што је и започео.

Јер, у рутинском сексу се не свршава – ту се завршава!!!

ПАРТНЕРКЕ уместо ЖЕНА!

Пише: Игор Ђурић

Што је некада било удварање – данас је сексуално узнемиравање!

Комплимент је постао мобинг а алузија је сексуално и политички некоректни говор.

Стихови посвећени жени воде вас право у Лазу Лазаревић.

Уколико жени кажете како треба да буде само жена: онда се мушка шовинистичка свиња.

Социолошкиња ће вам објаснити да сте зрели за психијатришкињу зато што сте наговарали своје родно недефинисано дете да не буде војникшкиња и то артиљеркиња!

Љубавнице су постале партнери а супруге родитељ(ка) број 2.

Љубав се удавила када је дрогирана испала са сплава јер у школама је више није било. Пре тога су емоцију силовали радници обезбеђења ноћних клубова заменивши је са неком клаберком из ријалитија (на крају није било јасно ко је кога силовао). Све се радило под будним оком идеологије ЛГБТ и мачем који су нам држале над главом лево-либерално-зелене силе са запада. Мач је био у рукама домаћег олоша.

Сан о домаћици у кухињи, дами на улици и курви у кревету – распршио се у парампарчад.

Што би некада давно рекао Хенри Милер: Лезбејке нам пред носом отимају пичке.

КОСОВО: ОПЕРАЦИЈА УСПЕЛА - ПАЦИЈЕНТ УМРО!

Пише: Игор Ђурић

Проблем Косова и Метохије данас желимо решити на следећи начин: пацијенту који болује од срца одсећи ћемо ногу.

Неки би данас да реше проблем Косова по принципу да болесник од тешке болести каже: „Од данас више нисам болестан“ – и да верује да је на тај начин излечен.

А Косово је стара српска бољка. Ендемска. Сад нам ваља да мало ојачамо и имунитет подигнемо са препаратима направљеним од сибирских биљака. Откуд идеја, нама, најгорима од када се Срби броје, да баш ми решавамо питање које је пре много векова решено?! Па чак ни ми, овакви какви смо никакви, нисмо успели да га изгубимо!

Оставићемо деци најгору економију, индустрију, образовање, здравство, културу и пољопривреду у Европи. Само смо Косово решили да им не оставимо. Уместо да им решимо ове теже проблеме, ми решавамо најлакши. Најлакши је јер има само две опције: издати или борити се!

Наиме, наша деца о којој "бринемо" могу увек издати, капитулирати и предати Косово кад год им се прохте, лако, као дланом о длан. И да их ништа не кошта. Издати и предати није никакав проблем, то се може лако и то може свако. Борити се не може свако а наша деца нека сама одлуче: шта ће!

Зато је поштеније да њима оставимо да о томе одлуче: хоће ли се борити или га дати. Ако их волимо и бринемо о њима. Пре свега: ако их поштујемо.

ЛОВЦИ НА ЈЕЛЕНЕ

Пише: Игор Ђурић

Кроз оптику, на крсту, имали смо често јелена, најчешће негде око плећке, зависило је само од трзаја где ће се зрно зарити. Свеједно, колико год да је било одступање: био би готов.

Али јелен није био наш, или мој, чак и оног трена када би се стровалио на земљу, мртав пре него је и додирнуо тло. Метак је био, ударна игла и каписла – исто тако. Звук, брзина, мирис запаљеног барута: све! Само јелен није. Јелен и његова смрт били су своји.

Такво је време било. Ловили смо: ко је шта стиг'о. Углавном безуспешно, иако само ловили подло и крајње неспортски. Лов је био неограничено и стално отворен и дозвољен. Ловина није имала никаквих права.

У том брлогу зла и блата, јелена убрзо није више ни било. Тек по неки лишајем и болешћу начет лопатар, стар и изнемог'о, којему је смрт била награда и вредан поклон. Били су ловина вредна презира, срамота за свакога ловца.

Ловили смо све до онога трена када смо схватили да више нисмо ловци него смо постали плен. Да би преживели морали смо почети ловити: ловце. Тек тада смо постали слободни!

ПРЕЉУБА

Пише: Игор Ђурић

Постоје две врсте невере: физичка и емотивна.

Једна се чини из задовољства а друга из незадовољства.

Прву чинимо из пожуде, из страсти, јер нам је слатко (слађе), јер нас то попут наркотика чини зависним.

Другу чинимо јер не волимо онога, или ону, са којим-којом живот и постељу делимо. Није нужно чак ни волети онога са киме прељубу чинимо. Суштина је да не волимо онога кога варамо.

Прва превара је: хемија и сок.

Друга је превара: осећање и суза.

Прва је жеља за више.

Друга је осећај прекраћености.

ДРЖАВУ ЗА КОРИТО СПЛАЧИНА

Пише: Игор Ђурић

Шта су сплачине?

Где их има?

Сплачине се остаци хране, који се не бацају већ се скупљају, па се дају свињама (и другој марви) као главни или помоћни оброк.

Сплачина, квалитетна или било каква, се може скупити код богатијих кућа, где има доста хране, где претекне и остане. Код сиротиње скоро и да нема сплачина: све се изеде, па још и недостане. Ал' то што се поједе: слатко је.

Да се разумемо: сплачина, то је нездрава, масна и канибалистичка храна.

Ко жели добро и здраво месо, тај баца брашна, кукуруза, траве. Сакупи жира и попадалих јабука.

Нас Србе полако разједа вирус националног и државотворног безнађа. То се ради годинама и плански - противу нас. Зато смо и дошли у ситуацију да колективно аминујемо жртвовање дела територије, државност и национални идентитет – надајући се канти маснијих помија из ЕУ.

Колико смо излуђени говори и чињеница да смо се јуче „убијали“ у расправама да ли треба обележавати Светог Трифуна или Светог Валентина, а управо хоћемо да се одрекнемо много важнијих ствари да би били део тог света који слави овог другога. Ако нас буду на силу гурнули у ЕУ, винова лоза ће се садити само по дозвољеним квотама ЕУ а појање свештеника по виноградима биће политички некоректно према другим конфесијама које ће евентулано пити то вино.

Можда и добијемо те сплачине из ЕУ кад се одрекнемо државе, територије и идентитета (па и споменутог Трифуна): али тада више нећемо бити народ, па неће ни бити важно шта прослављамао или поштујемо. Јер, зна се за кога су намењене помије. За људе сигурно не, то знате и сами: јел' да!? А, брашна и траве имамо и без њих, и то знате: јел' да?!

ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ У ВИНО

Пише: Игор Ђурић

Свети Трифун и Валентин Свети!

Лепше је пити и волети, него мрзети и мрети.

Миловати чокот и жену.

Пијан ко заљубљен.

Винова лоза и љубав.

Ето екуменизма а није шизма.

          То је давно отворено поглавље

          које нема ЕУ и НАТО заглавље.

Обрежи чокот - одреши срца локот.

Љубите, пијте, рађајте, садите, остајте, у свет не идите!

Валентин ће доћи ако Трифун не оде!

Трифун ће остати да за Валентина места остави.

Можда ће данас неко, нашој деци по белом свету,

цветом дан забелети и Трифуна у њима заволети.

Као што данас у чаши вина, странац треба да препозна српског домаћина. 

Не можеш жену не волети и вино не пити,

против Трифуна или Валентина: бити!

Чему?

У вину је истина

у љубави спас

Господе уради нешто за нас:

научи нас да уживамо

кад можемо да бирамо

кад имамо избора

кад нам је доступно оба

избави нас од злога

немој од доброга.

Амин!

ЈУГОСЛАВИЈА И ЈУГОСЛОВЕНИ

Пише: Игор Ђурић

Србима је југословенство било циљ а Хрватима и Словенцима средство!

Срби су Југославији дали – остали су од Југославије узели!

Срби су се за Југославију жртвовали - други су је принели на жртвени олтар.

Срби су унели у нову државу победу, идентитет и државност – остали су све то добили тек распадом Југославије.

Други су били искрени у својој потуљености и претварању, а Срби су били искрени у својој илузији!

Док су други истрајно рушили - Срби су поштено градили.

Југославија је била конфронтација искрености и лицемерја: Светосавља и латинштине.

ЗАМКЕ РЕФЕРЕНДУМА О ТЕШКИМ ПИТАЊИМА?

Пише: Игор Ђурић

Илустрација текста осликава позицију у којој ћемо се наћи уколико слепо будемо следили диктате са запада.

**************************************************************

Превара! Замка!

Питања на референдуму биће замаскирана потреби прилагођавању европским условима и начину промене Устава. Неће су то помињати Косово. Биће, на пример, питање: „Да ли се слажете да се због усаглашавања са европским прописима промена Устава Србије од сада врши у Скупштини Србије?“.

20% националних мањина у Србији ће сигурно гласати за промену Устава. Кад се томе додају другосрбијанци и партијски активисти, испада да ће око 80% Срба у Србији морати да гласају против промене да би сачували идеју очувања борбе за нашу земљу. Свих 13 милиона Срба, широм света, морају учествовати у доношењу такве одлуке јер то није државно-административно питање већ национално, и питање идентитета и опстанка Срба. У најгорем случају 10 милиона Срба у Србији, Републици Српској, Црној Гори, Хрватској и широм света неће признавати резултате тог и таквог референдума, штавише, таква одлука ће их ујединити и очврснути у борби. Ако додамо још 150 милиона Руса, биће: Џабе сте кречили!

Услови за промовисање различитих ставова на том референдуму биће неравноправни, како у медијима тако и по другим важним питањима.

То су само неке кљусе. Биће их вероватно још.

ВРЕМЕ ПЛАЋАЊА РАЧУНА ИЗ ПРОШЛОСТИ

Пише: Игор Ђурић

Око плаћања рачуна из прошлости, подсећа ме на оно:

АЈДЕ ЛЕПО СВЕ ДА ПРИЗНАШ, ПА ЋЕ ЂУРА ДА ТИ ОПРОСТИ ШТО ТЕ ЈЕ ТУКАО!

Ако треба да и даље „плаћамо рачуне из прошлости“, како мислимо у „светлу будућност“?

Јесмо ли само ми Срби направили рачуне у прошлости кад их само нама достављају?

Докле ће их достављати?

Ако је дошло време мира и помирења зашто нас опет уцењују?

Како мисле да ћемо бити срећни, кад ћемо бити кажњени и незадовољни?

Да ли је ико 1965. године помињао Немцима рачуне из прошлости?

Ко је правио те грешке у прошлости па нас је задужио да сада плаћамо рачуне?

За шта тачно треба да платимо рачуне и ко ће одговарати што их је у прошлости направио?